ADVOKATI zahtevaju da se iz skupštinske procedure povuče Zakon o uslugama, da se u Zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći definiše da su, pored branilaca, jedini pružaoci besplatne pomoći nadležne službe u opštinama i gradovima, i da se najnoviji pravni stav Vrhovnog kasacionog suda, kojim se proširuju nadležnosti notara, stavi van snage. U suprotnom, advokati će ići do kraja, odnosno do obustave rada.

Ovo su, kako kaže Jugoslav Tintor, član Upravnog odbora Advokatske komore Srbije i jedan od kandidata za predsednika Advokatske komore Beograda, jednoglasno usvojeni zaključci na jučerašnjoj sednici ovog tela. Za 25. februar sazvana je konferencija svih advokata na kojoj će se kompletna branša izjasniti o ovim zahtevima.

– Mislimo da su svi ovi problemi međusobno povezani i da im je cilj da se izmeni način funkcionisanja advokature kao profesije, čime se krši Ustav – kaže Tintor. – Obustava rada nije nešto što jedva čekamo, ali smo obavezni upravo prema građanima da branimo svoja i njihova prava.

Zakon o uslugama je, objašnjava, sporan jer se advokatura upravo svodi samo na to, a najviši pravni akt ove zemlje kaže da je to služba pružanja pravne pomoći. Isti problem je i sa zakonom koji reguliše pružanje besplatne pomoći i pominje dodatne pružaoce, kojih u Ustavu nema. Takođe, po njima je sporan i pravni stav Vrhovnog kasacionog suda, koji omogućava da notari sastavljaju ugovore o prometu nepokretnosti u vidu javnobeležničkog zapisa i da takvo pravo svojine bude upisano u katastar. On je suprotan, smatraju u UO AKS, zakonima o obligacijama, o prometu nepokretnosti i o javnim beležnicima.

– Ne možemo da promenimo pravni stav Vrhovnog kasacionog suda, ali možemo da tražimo da se stavi van snage – kaže Tintor, i dodaje da će, ako država ne reši ove probleme, jedina opcija ostati protest.

DOGOVOR SMO POŠTOVALI

Iz službe informisanja Ministarstva pravde „Novostima“ je pre dva dana rečeno da je sporazum sa advokatima u potpunosti sproveden i ispoštovan tako što su predložene izmene Zakona o prometu nepokretnosti, koje je Narodna skupština usvojila u januaru 2015. godine.

U službi navode da ministarstvo ne komentariše sudske odluke, pa tako ni stav Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda.

Izvor: Večernje Novosti

The post Advokatska komora zakazala konferenciju svih branilaca appeared first on Advokatska kancelarija Krstić.

ADVOKATI su opet spremni za štrajk. Kako kažu, razlog je što je izneveren dogovor sa državom iz 2015, kojim je prekinuta višemesečna obustava rada branilaca zbog Zakona o javnom beležništvu, i blokada sudstva usled toga. Odluku o eventualnom novom štrajku doneće Upravni odbor Advokatske komore Srbije sledeće nedelje.

Oni su se, podsećaju u Advokatskoj komori, izborili da notari ne sastavljaju ugovore o prometu nepokretnosti kao javnobeležničke zapise, već samo da ugovore koje sastave advokati solemnizuju (pretvore u javne isprave).

Građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda nedavno je, međutim, objavilo pravni stav po kome je ugovor o prometu nepokretnosti zaključen u formi zapisa dovoljna isprava za upis prava svojine u katastar.

Dosada su neki katastri pristajali da stanove, kuće i njive na osnovu notarskih zapisa upišu, dok drugi nisu, smatrajući to protivzakonitim. Zato se, objašnjava predsednik Javnobeležničke komore Miodrag Đukanović, Osnovni sud u Kuršumliji obratio za mišljenje VKS. Rezultat je pravni stav koji je sada obavezujući za sve katastre i sudove u zemlji.

– Kada bi nam građani tražili ugovore u formi zapisa, upozoravali smo ih da neki katastri to ne priznaju, iako se svi pravni stručnjaci slažu da čovek ima pravo da izabere strožu formu ugovora, kao što je zapis. Vremenom smo od njih čak potpuno odustali – kaže Đukanović.

Ovo pitanje delegirali su i na sastanku sa predstavnicima VKS i Ministarstva pravde.

– Jedno od spornih pitanja bilo je upravo to – da li mi možemo da sastavljamo zapise o prodaji nepokretnosti. Predsednik Građanskog odeljenja VKS Predrag Trifunović izneo je mišljenje da možemo i da su katastri dužni da na osnovu njih upišu pravo svojine – pojašnjava Đukanović.

Advokati su besni jer nisu pozvani na ovaj sastanak, ali i zato što veruju da je sporni pravni stav suprotan zakonu.

Dragoljub Đorđević, predsednik Advokatske komore Srbije, kaže da je povređen ugled VKS:

– Kome da se žalimo kada najviši sud u zemlji kaže da svi ostali treba da rade suprotno zakonu?!

Na sednici UO AKS zatražiće da se Ministarstvo pravde izjasni o celoj situaciji. Kao pravna mogućnost ostaje im ustavna žalba i Evropski sud u Strazburu. Međutim, kao prvo sredstvo borbe, kaže Đorđević – tu je novi štrajk. I to ne samo zbog notara, već i zbog nacrta zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, Zakona o izvršenju i obezbeđenju itd.

Srđan Sikimić, predsednik AK Vojvodine, ocenio je stav VKS kao sramotan i skandalozan:

– Nedopustivo je da VKS, Ministarstvo i Javnobeležnička komora zauzimaju bilo kakav pravni stav, a posebno ovakav. O tome hitno treba da raspravlja Visoki savet sudstva. UO AKV odlučiće šta dalje.

MINISTARSTVO: DOGOVOR ISPOŠTOVAN

MINISTARSTVO pravde je sporazum sa advokatima u potpunosti sprovelo i ispoštovalo, tako što je predložilo izmene Zakona o prometu nepokretnosti, koje je Narodna skupština usvojila u januaru 2015. – rekli su nam u Službi za informisanje Ministarstva pravde. Oni dalje navode da Ministarstvo ne komentariše sudske odluke, pa tako ni stav Građanskog odeljenja VKS.

– Navedeni pravni stav primenjuje se u skladu sa Zakonom o uređenju sudova i obavezuje sva veća koja su u sastavu odeljenja koje je stav donelo. Sa druge strane, ovaj stav nije obavezujući za organe izvršne vlasti – navodi Ministarstvo.

Iako se to u odgovoru ne navodi, služba katastra spada u organ izvršne vlasti, pa ispada da ih stav VKS ne obavezuje.

Izvor: Večernje Novosti

The post Ponovo preti štrajk advokata appeared first on Advokatska kancelarija Krstić.

Osim ovog osnova za punu starosnu penziju i muškarci i žene mogu to pravo ostvariti sa navršenih 45 godina staža osiguranja, bez obzira na godine života.

Za ostvarivanje prava na prevremenu starosnu penziju, od 1. januara 2017. godine muškarcima će biti potrebno 40 godina staža osiguranja i najmanje 56 godina i četri meseca života, a ženama 37 godina i šest meseci staža osiguranja i najmanje 55 godina i osam meseci života. U ovom slučaju, penzija se trajno umanjuje za 0,34% za svaki mesec pre navršenih godina života propisanih za sticanje prava na punu starosnu penziju u toj kalendarskoj godini. Ukupan iznos umanjenja za prevremenu starosnu penziju maksimalno može da iznosi 20,4%.

Građanima koji nameravaju da se penzionišu po propisima koji važe u ovoj godini, radni odnos mora da prestane najkasnije 30. decembra. Zahtev za penziju se podnosi najkasnije 31. decembra, što može da se učini i poštom, kao preporučena pošiljka. Podnošenje zahteva 1. januara i kasnije podrazumeva primenu uslova koji važe u toj godini.

Sve filijale Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje radiće u subotu 31. decembra 2016. godine, od 8 do 13 časova, kako bi se omogućilo osiguranicima da blagovremeno podnesu zahtev i ostvare pravo na penziju u skladu sa uslovima važećim u 2016. godini.

Izvor: Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje

The post Nove odredbe o penzionisanju appeared first on Advokatska kancelarija Krstić.

Za zakon su glasala 134 poslanika, a pet ih je bilo protiv.

Zakonom je utvrđeno da ukoliko se stanari međusobno ne dogovore ko će biti upravnik zgrade onda imaju mogućnost da izaberu profesionalnog upravnika sa spiska Privredne komore Srbije.Ukoliko se stanari ne dogovore ni oko profesionalnog upravnika lokalna samouprava će na određeno vreme uvesti prinudnog upravnika zgrade.

Profesionalni upravnici moraće da prođu obuku i da dobiju licencu za obavljanje tog posla što će tačno biti utvrđeno posebnim aktima koji će, kako je najavila ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, biti doneti za nekoliko meseci.

Kako je još navela, cilj zakona je da bude obezbeđen minimum održavanja koji mora da postoji u svakoj zgradi najpre radi bezbednosti građana.

Zakonom je predviđeno vođenje Registra stambenih zajednica koju će kao elektronsku javnu bazu podataka voditi lokalne samouprave.

Jedinstvenu centralnu, javnu, elektronsku bazu podataka o svim stambenim zajednicama iz svih registara na teritoriji Srbije vodiće Republički geodetski zavod.

Zakonom je predviđeno i donošenje Nacionalne stambene politike i akcionog plana za njeno sprovođenje.

Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku.

Izvor: Večernje Novosti

The post Usvojen Zakon o stanovanju i održavanju zgrada appeared first on Advokatska kancelarija Krstić.

Jedna od retkih odredbi izmenjenog Zakona o radu koje su donele boljitak radnicima u Srbiji je da je obračun zarada i naknada zarada, takozvani obračunski ili platni listić, postao sudski nalog za naplatu potraživanja proisteklih iz radnog odnosa. Konkretno, to znači da radnici koji ne dobijaju platu mogu da na osnovu obračunskog listića odmah dođu do svog novca pod uslovom da prijave svog gazdu.

Izvor: Dnevnik

The post Obračunski listić kao osnov za naplatu neisplaćenih plata appeared first on Advokatska kancelarija Krstić.

Usvojene su izmene i dopune Krivičnog zakonika, Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, kao i izmene Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, koje je predložila vlada.
Prethodno je usvojen i Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, kojim se omogućava privremeno udaljenje nasilnika iz kuće i privremena zabrana kontaktiranja i prilaska žrtvi nasilja.
Koordinisani rad i saradnja javnih tužilaštava, policije i centara za socijalni rad kroz zajedničko telo – Grupu za koordinaciju i saradnju, takođe je omogućeno tim zakonom.
Cilj donošenja zakona jeste da se uredi organizacija i postupanje državnih organa i ustanova i time omogući delotvorno sprečavanje nasilja u porodici i brža, blagovremena i delotvorna zaštita i podrška žrtvama nasilja u porodici.
O slučajevima nasilja u porodici vodiće se evidencije, a to je, po novom zakonskom rešenju, obaveza policijske uprave, osnovnog suda, osnovnog javnog tužilaštva i centra za socijalni rad.
Izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, uvedena su nova krivična dela na koja će se on primenjivati.
To su teško ubistvo učinjeno pri izvršenju razbojništva ili razbojničke krađe, odnosno, ako je učinjenO iz koristoljublja, kao i krivična dela protiv intelektualne svojine (neovlašćeno iskorišćavanje autorskog dela) ili predmeta srodnog prava i povreda pronalazačkog prava.
Izmenama zakona su precizirane i dodate određene nadležnosti Jedinice za finansijsku istragu i Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom radi efikasnijeg postupanja u fazi otkrivanja imovine proistekle iz krivičnog dela.
Izmenama i dopuna Krivičnog zakonika predviđeno je i kažnjavanje negiranja genocida i ratnih zločina, a za to delo je propisana kazna zatvora od šest meseci do pet godina.
Kazna je predviđena ako neko javno odobrava, negira postojanje ili značajno umanjuje težinu genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina učinjenih protiv grupe lica ili člana grupe na osnovu rase, boje kože, vere, porekla, državne, nacionalne ili etničke pripadnosti. Potrebno je da to bude urađeno na način koji može dovesti do nasilja ili izazivanja mržnje prema takvoj grupi lica ili člana te grupe, ako su ta krivična dela utvrđena pravosnažnom presudom suda u Srbiji ili Međunarodnog krivičnog suda (osnovan Rimskim statutom).
Usvojen je i Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, a kako bi se pprethodni pravni akt usklađio sa Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije za period od 2013. do 2018.
Izvor: Večernje Novosti.

The post Usvojena četiri pravosudna zakona appeared first on Advokatska kancelarija Krstić.