Poslanici Skupštine Srbije su usvojili četiri pravosudna zakona, kao i odluku o izboru predsednika i članova Komisije za hartije od vrednosti.
Usvojene su izmene i dopune Krivičnog zakonika, Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, kao i izmene Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, koje je predložila vlada.
Prethodno je usvojen i Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, kojim se omogućava privremeno udaljenje nasilnika iz kuće i privremena zabrana kontaktiranja i prilaska žrtvi nasilja.
Koordinisani rad i saradnja javnih tužilaštava, policije i centara za socijalni rad kroz zajedničko telo – Grupu za koordinaciju i saradnju, takođe je omogućeno tim zakonom.
Cilj donošenja zakona jeste da se uredi organizacija i postupanje državnih organa i ustanova i time omogući delotvorno sprečavanje nasilja u porodici i brža, blagovremena i delotvorna zaštita i podrška žrtvama nasilja u porodici.
O slučajevima nasilja u porodici vodiće se evidencije, a to je, po novom zakonskom rešenju, obaveza policijske uprave, osnovnog suda, osnovnog javnog tužilaštva i centra za socijalni rad.
Izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, uvedena su nova krivična dela na koja će se on primenjivati.
To su teško ubistvo učinjeno pri izvršenju razbojništva ili razbojničke krađe, odnosno, ako je učinjenO iz koristoljublja, kao i krivična dela protiv intelektualne svojine (neovlašćeno iskorišćavanje autorskog dela) ili predmeta srodnog prava i povreda pronalazačkog prava.
Izmenama zakona su precizirane i dodate određene nadležnosti Jedinice za finansijsku istragu i Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom radi efikasnijeg postupanja u fazi otkrivanja imovine proistekle iz krivičnog dela.
Izmenama i dopuna Krivičnog zakonika predviđeno je i kažnjavanje negiranja genocida i ratnih zločina, a za to delo je propisana kazna zatvora od šest meseci do pet godina.
Kazna je predviđena ako neko javno odobrava, negira postojanje ili značajno umanjuje težinu genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina učinjenih protiv grupe lica ili člana grupe na osnovu rase, boje kože, vere, porekla, državne, nacionalne ili etničke pripadnosti. Potrebno je da to bude urađeno na način koji može dovesti do nasilja ili izazivanja mržnje prema takvoj grupi lica ili člana te grupe, ako su ta krivična dela utvrđena pravosnažnom presudom suda u Srbiji ili Međunarodnog krivičnog suda (osnovan Rimskim statutom).
Usvojen je i Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, a kako bi se pprethodni pravni akt usklađio sa Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije za period od 2013. do 2018.
Izvor: Večernje Novosti.
